Moj put od Učenika do Učitelja

Kada spoznamo, da je u nama nešto što bismo mogli da podelimo, dotakli smo Svrhu vlastitog života.

Međutim ono što delimo, menja se kroz vreme, jer kako mi kao osoba rastemo tako je naša sposobnost davanja sve veča.

Sečam se sebe kada sam kao dvadesetogodišnjakinja na Američkom fakultetu u Grčkoj i kasnije u Rimu uzela nekoliko predmeta iz psiholigije i psihološke antropologije (naučna reč za šamanizam). Znanje koje sam primila bilo je toliko sveže, lepo i novo, da sam odmah to primenila u svoj život. Moje su ocene otišle u nebo, a krug mojih drugara širio se brzinom svetlosti.

Jedan dan nakon predavanja, Profesor Pozitivne Psihologije Dr. Rodafinos pozvao me da ostanem na razgovoru. Sa radoznalošču sam sela u njegovu kancelariju: ‘’Vidim da imaš sposobnosti leadera, kolege te prate i imaju poverjenje u tebe”, započeo je. “I mislim da bi trebala da se posvetiš samo studiju pozitivne psihologije, jer u tebi prepoznajem ogroman potencial”, nastavio je. Gledala sam ga širom otvorenih očiju. Meni je bilo ‘normalno’ da povedem grupu kolega sebi kuči, da učimo i istražujemo zajedno, i da iza njihovih problema prepoznam potencial u njima koji jih može privesti na stranu rešenja i uspeha… A sada ovaj profesor misli da je to neki dar… Gledala sam u njega ne znajuči šta da mislim, jer iskreno rečeno, moji su roditelji očekivali da na tim ‘skupim’ fakultetima studiram biznis i nađem jako dobro plačen posao ili otvorim sopstvenu firmu. A sada ovaj poziv. Zbunilo me je.

‘’Nisam sigurna da je to moj poziv’’ odgovorila sam, a istovremeno osečala sam se jako čudno. Možda je taj profesor znao, da čita misli ili su moje bile toliko jako glasne: ‘’No pressure, ne osečaj se pod pritiskom’, osmehnuo se,’ za sada te samo pozivam u “Klub pobedničkih psihologa i terapevta’’. Uključila sam se i danas sam jako zahvalna zato jer sam tamo primila praktične tehnike koje sam mogla kombinovati sa teorijom psihologije. Od tada dalje moj je život bivao sve čudesniji.

… Prevrti vreme, jer sve što se izdešavalo nakon toga moglo bi da stane u knjigu a i stati če, jer je upravo sada pišem…

Od tada do danas, prešla sam sve kontinente, primila razna znanja i diplome, spoznala mnoge Učitelje a uz sve to naučila još više o ljudskoj psihi i delovanju podsvesti. Čak sam usavršila ‘’Studije o Duši’’, u pravom smislu te reči, jer psihologija, izvirno proizlazi iz reči Psiha (Duša) Logos (nauka, znanje).

U prvoj sam instanci koristila svoje znanje za sebe, menjajuči svoj život u pravcu koje je ležalo u zapisu moje svrhe i sudbine.

Drugi je korak bila spoznaja, da je deo moje svrhe da dalje delim svoje znaje i da njime pomažem drugima. Uvek sam radila svoj terapevtski poziv sa ljubavlju i predanošču.

Najlepše osečaje ushičenosti doživela bi kada bi videla kako se životi mojih klienata drastično menjaju u pozitivnom smislu. S tom svrhom, usavršavala sam svoja znanja na raznim krajevima sveta i imala priliku da učim od zaista najboljih učitelja. Možda je najmočnije od svih iskustava bilo kada sam lično upoznala Dr. Njutna, kada sam bila u San Franciscu u školi za duhovnog hipnoterapevta, kako bi mogla da radim po njegovoj metodi regresije Sudbine Duša.

Na svakom sam koraku bila uverena da sam stigla na cilj i potpuno se predala onome što je ta faza tražila od mene. Nikad nisam žurila niti želela da preskačem. Mislim, da ako si prisutan, onda si u stanju Duše. A Duša ne žuri. Ego je taj koji bi sve odjednom.

Nakon godina rada i iskustva došao je poziv da prenesem svoja znanja:

Da postanem i sama učitelj. Moja je Duša sporo prihvačala tu mogučnost dok je ego tiho stajao sa strane. Znala sam da ako se pustim u to, opet ču se ‘dati cela’, i čekala sam da se svi znaci poslože, da mogu biti sigurna da je to zaista moj poziv, moja svrha I sudbina.

Zahvalna sam, da me na mom životnom putu prate Učitelji, od kojih sam sa dubokom zahvalnošču primala znanja. Duboko sam zahvalna za sva ta znanja u kojem god obliku, od studija psihologije do healing terapije, do hipnotičkih metoda u psihoterapiji pa sve do raznih terapevtskih pristupa i regresije. Tek sada dok pratim razvoj i transformaciju mojih učenika, razumem, da biti terapevt ne znači samo izvođenje dotične tehnike, healinga, metode ili pristupa. Biti terapevt znači pre svega biti Svest sa nezaustavljivom željom po razumevanju i učenju novog, razvijanju i davanju sebe. Biti terapevt ne znači izvoditi model, tehniku ili metodu po tačno određenom postupku. Mnoge su su izvanredne duhovne prakse u rukama čovečanstva ukalupile, robotizirale u nekoliko pojednostavljenih tehnika ili metoda, koje su prenele fokus sa sadržaja na postupak, i samim time izgubile svoju vrednost i moč.

I upravo zato sam presretna, da su moji učenici, pred mojim očima procvatali; njihovi talenti se bude i njihov rad več sada stvara močne promene kod njihovih klienata. No, ono što me duboko raduje je, da se oni, moji učenici, toliko menjaju, transformišu I rastu. Pred mojim se očima pretvaraju u toliko bolje, sretnije, opuštenije i samouverenije ljude. Ili mogla bi čak reči da se njihove lepe i svetle Duše sve više i više ispoljavaju. Naravno njihovi životi značajno su se promenili več sada a još nismo ni pri kraju našeg “školovanja’’

Danas, dok ovo pišem, moje srce igra. Škola je več sada postigla uspeh u svakom smislu reči: Dobili smo vrhunska priznanja sa raznih delova sveta (Američki IACT, britanski GHSC), surađujemo sa Peterom Smithom, predsednikom Newtonog Instituta, a još dobrih nam stvari dolazi po tom smislu.

Osečam duboku zahvalnost jer sam prešla preko mosta od najboljeg đaka na fakultetu, do predanog učenika duhovnih znanja. Moj put učenja uvek če se nastaviti, mada sam sada i sama u ulozi Učitelja. Hvala Ljubavi Božanskoj, hvala svim Dušama koje putujete sa mnom, i hvala svima koje ču još sresti na ovom putu.

Asya Sirovnik Moskon

[shareaholic app="share_buttons" id="15676918"]